Koje vrste tiganja postoje i za šta se koriste?

U kuhinji se može snaći bez miksera, ketlera ili mikrotalasne, ali kuhinja i kuvanje bez tiganja je skoro nezamislivo. Nema sumnje da je tiganj danas nezamenljiv deo standardnog posuđa. Brza jela iz tiganja čine naš najčešći izbor, jer se lako spremaju i pružaju beskrajne mogućnosti kombinovanja namirnica.

Čak i početnici uvek mogu nešto da proprže, ispeku i izdinstaju, a da odmah dobiju ukusan obrok bez greške. Vrste tiganja razlikujemo po dubini, vrsti materijala i nameni. Tiganji nam pružaju nezamenljivu pomoć u svakodnevnom kuvanju i spremanju.

Kada su u pitanju tiganji upotreba je jednostavna, a mogu se koristiti za pečenje mesa, grilovanje ili dinstanje povrća, prženje ribe i još mnoga druga jela. Nekada nisu postojale vrste tiganja kakvih ima danas, pa se prženje svodilo na jedan srednji tiganj, koji je bio uglavnom za sve.

Danas, ogromna ponuda prosto zbunjuje i one koji se odlično snalaze u kuhinji. Kada su u pitanju tiganji vrste su brojne, pa se razlikuju po dimenzijama, prema premazu, ali i po različitim opcijima kao što je skidanje ručki na primer. Kako će izgledati tiganj upotreba najčešće određuje.

Od woka, gril tiganja, do tiganja za palačinke, rebrastih, neprijanjajućih, tučanih, keramičkih, teflonskih – vaše je da odaberete i koristite onaj koji vama najviše odgovara. A o svim tiganjima, izborima i trikovima koje svaki tiganj krije, pročitajte u daljem tekstu.

Od kojih materijala se prave tiganji?

Tiganji se prave od svih materijala bezbednih za pripremu hrane i otpornih na visoke temperatura – od čelika, aluminijuma, bakra, inoxa, u kombinaciji sa emajl premazom, keramičkim ili teflonskim. Liveni tiganji su jedni od najstarijih, koji se polako vraćaju u upotrebu, pogotovu što trpe veoma visoke temperature i skoro su neuništivi.

Najkvalitetniji tiganji su oni koji se ravnomerno zagrevaju i održavaju temperaturu dugo, a to se postiže debljim dnom kakav imaju tiganji od inoxa. Pored toga, ne koriste se bilo kakvi premazi za njihovu izradu i ne mogu da se ogrebu, puknu ili oštete čestim korišćenjem. Postoje brojne prednosti i mane upotrebe emajl i inox materijala, uprkos tome što je inox jedan od najzdravijih materijala, jer je veoma nereaktivan sa namirnicama koje se pripremaju.

Tiganj za grilovanje – kako se koristi gril tiganj?

Nisu svi u prilici da naprave roštilj kod kuće, ali to ne znači da treba da se odreknu sočno ispečenih ćevapa, grilovane piletine ili savršeno grilovanog povrća. Tiganj za roštilj je asistent za vrlo zdrave obroke i brzi ručak.

Bilo da se radi o gril tiganju od livenog aluminijuma ili granitnom gril tiganju, ono što im je zajedničko je visoko kvalitetna izrada, koja podrazumeva debelo dno neophodno za brzo i postojano zagrevanje, što je osnova svakog kvalitetnog pečenja. Ipak postoji nekoliko pravila kojih se treba pridržavati kada se griluje povrće ili peče meso kao na roštilju.

Pre svega gril tiganj mora da se jako zagreje, što bi se reklo – da se puši. Samo tako se dobija taj željeni efekat kratkog intenzivnog pečenja, ukus dima i sve arome sačuvane u mesu i povrću. Takođe, tekstura se samo kratkim pečenjem ne uništava, a meso ne postaje drvenasto suvo.

U gril tiganj se nikada ne sipa puno ulja. Tako ćete samo nepotrebno dimiti ili će vam prskati iz tiganja. Namirnice je poželjno nauljiti pre pečenja, marinirati meso ili blago premazati povrće, a tiganj malo premazati uljem, jer je neprijanjajući – “non stick” premaz tiganji se inače koriste sa minimum masnoće.

Višak tečnosti je još jedna greška kod prženja. Meso je potrebno uvek ubrusom osušiti, a povrće nakon sečenja, ocediti od soka. Višak tečnosti će ukuvati namirnice i umesto reš hrskavog povrća i mesa, dobiće se dinstano povrće, bez teksture.

Svi znamo kako se griluje povrće u tiganju, ali postoje važni trikovi kako da ono ispadne najukusnije. Povrće je potrebno uvek seći deblje, jer ako je suviše tanko sečeno, istopiće se, tj. prepeći će se na vrelom tiganju.

Takođe je veoma bitno da se povrće ne soli pre grilovanja, jer će so prouzrokovati da se voda intenzivnije izdvaja, a time se gubi hrskavost i aroma. Sve se može posoliti posle grilovanja, dok se hladi.

Ako za ručak planirate da grilujete i meso i povrće, povedite računa o redosledu kojim pripremate hranu. Tiganj za grilovanje povrća uvek koristite nakon što ste ga prvo koristili za pečenje mesa. Različite vrste povrća poput paprike, crnog luka ili plavog patlidžana imaju svoje specifične mirise i ukuse koji mogu da promene ukus mesa.

Obrnut redosled je poželjan, jer masnoće koje meso ispusti pri pečenju u tiganju, uglavnom se sjajno slažu sa svim ostalim namirnicama koje grilujete posle. Sir, riba ili čak palenta, sjajno se griluju u gril tiganju, pa svakako i to isprobajte.

Duboki tiganj – šta se sprema u dubokom tiganju?

Iako ga danas mnoga domaćinstva imaju, mnogi i dalje ne znaju tačno kako se koristi duboki tiganj. Naizgled, to je suvišno pitanje, jer se koristi praktično za sve Bilo da želite da na brzinu ispečete meso, pa pored dodate krompire ili povrće, spremite rižoto ili neku pastu, tiganj sa dubinom za spremanje je najpraktičniji.

Ne mora da se razmišlja da li će se preliti, svi sokovi od pečenja ostaju u njemu, a ima i dovoljno mesta za pripremu priloga. Štedi energiju, prlja se manje sudova, a i lako je sutra podgrejati ceo ručak odjednom.

Jela iz dubokog tiganja su sve češće na trpezi, upravo zbog svoje ekonomičnosti. U njemu možete spremati obilnije obroke, soseve od mesa i povrća, jela koja se dinstaju, a ako tiganj ima drške koje se skidaju, čak i zapeći kratko u rerni.

Naravno, upotreba dubokog tiganja podrazumeva i vođenje računa o tome koliko ste ga nalili pošto ga ostavite da krčka na šporetu poklopljen. Potrebno je smanjiti temperaturu da vam ne prska i da jelo ne pokipi.

Paprikaši, dinstana jela, gulaš, paste, rižoto, piletina, pržena riba, sve do lovačkih šnicli i pohovanja, deo su onoga za šta je pogodan duboki tiganj. Svakodnevno, dubokom tiganju ćete pronalaziti sve širu primenu.

Tiganj za pripremu palačinki – spremanje palačinki nikada nije bilo lakše

Palačinke se spremaju lako samo ako imate pravi tiganj za pripremu palačinki – odgovarajuće veličine, koji se brzo i ravnomerno zagreva, ne lepi se, zadržava temperaturu, lagan je i udobne dugačke drške. Kako se koristi tiganj za palačinke, već je kompleksnije pitanje, zahteva nešto iskustva i par trikova.

Pre svega, tiganj treba dobro zagrejati. Kvalitet tiganja umnogome zavisi od toga od čega se pravi tiganj za pripremu palačinki. Poželjno je da ima neprijanjajući premaz, pa ne morate da koristite više od par kapi ulja za pečenje, niti da brinete da li će se palačinka zalepiti. Nauljena papirna salveta kojom ćete premazati tiganj posle svake palačinke, sasvim je dovoljno masnoće.

Kada se ivica palačinke podigne od dna tiganja i na površini palačinke pojave mehurići, vreme je da je okrenete. Nešto kraće se peče sa druge strane. Kada savladate razlivanje testa u tiganju i okretanje palačinki, slobodno se može reći da znate kako se koristi tiganj za pripremu palačinki, ali i kako se prave palačinke uopšte.

Tiganji su naši najveći saveznici u kuhinji. Treba ih birati pažljivo i investirati u kvalitetne, jer se svakodnevno koriste i u svakom smislu se uvek isplate. Zato pažljivo birajte tiganj koji odgovara na sve važe kulinarske zahteve, jer ništa nije tako zgodno u kuhinji, kao savršeni tiganji za sve.